Ниво производ?е ?е остати испод тренда из периода пре ковида-19
упркос снажном опоравку САД и Кине
ВАШИНГТОН, 8. ?ун 2021. — Раст светске економи?е ?е у 2021., према очекива?има, дости?и 5,6%, што представ?а на?бржи опоравак од рецеси?е у послед?их 80 година, првенствено услед динамичног оздрав?е?а ма?ег бро?а великих економи?а. Ме?утим, бро?не економи?е у наста?а?у и зем?е у разво?у и да?е се боре са пандеми?ом ковида-19 и ?еним последицама, наводи Светска банка у свом извешта?у ?Глобалне економске прогнозе“ об?ав?еном у ?уну 2021.
Упркос опоравку, ниво глобалне производ?е ?е до кра?а године бити на нивоу нижем за око 2% од про?екци?а из периода пре пандеми?е. Око две тре?ине економи?а у наста?а?у и зема?а у разво?у не?е надокнадити пад дохотка по глави становника пре 2022. године. Ме?у економи?ама са ниским дохотком, у ко?има вакцинаци?а касни, ефекти пандеми?е поништили су претходне успехе остварене у сма?е?у сиромаштва и по?ачали неизвесност и друге изазове присутне ве? дужи временски период.
?Мада се опажа?у охрабру?у?и знаци глобалног опоравка, пандеми?а и да?е гра?анима зема?а у разво?у широм света наме?е сиромаштво и не?еднакост“, рекао ?е председник Групе Светске банке Де?вид Малпас. ?Неопходни су координисани напори на глобалном нивоу да се убрза?у дистрибуци?а вакцина и отпис дугова, нарочито зем?ама са ниским дохотком. Како здравствена криза буде попуштала, креатори политике мора?е да се позабаве тра?ним ефектима пандеми?е и предузму кораке да подстакну зелени, отпоран и инклузиван раст, али истовремено и очува?у макроекономску стабилност.“
Када ?е реч о воде?им економи?ама, раст у САД ?е према про?екци?ама дости?и 6,8% ове године, захва?у?у?и обимном програму фискалне подршке и укида?у пандеми?ских ограниче?а. Привредни раст се убрзава и у другим напредним економи?ама, мада у ма?о? мери. Ме?у економи?ама у наста?а?у и зем?ама у разво?у, очеку?е се да ?е Кина oве године имати стопу раста од 8,5%, због ослоба?а?а потиснуте траж?е.
Предви?а се раст од 6% у читаво? групи економи?а у наста?а?у и зема?а у разво?у, чему ?е подршку пружити ве?а траж?а и више цене сировина. Ме?утим, у многим зем?ама опоравак омета?у поновни раст бро?а случа?ева ковида-19 и каш?е?е са вакцинаци?ом, као и, у по?единим случа?евима, повлаче?е мера фискалне подршке. Иск?учу?у?и Кину, очеку?е се да ?е стопа привредног опоравка у ово? групи зема?а износити скромни?их 4,4%. Према про?екци?ама, опоравак у економи?ама у наста?а?у и зем?ама у разво?у свеш?е се на 4,7% у 2022. Упркос томе, напредак остварен у овим зем?ама не?е бити дово?ан да се надокнаде губици забележени током рецеси?е из 2020, те се очеку?е да ?е производ?а у 2022. бити за 4,1% ма?а од нивоа про?ектованог пре пандеми?е.
Очеку?е се и да ?е доходак по глави становника у многим економи?ама у наста?а?у и зем?ама у разво?у остати испод нивоа пре пандеми?е, а предви?а се и да ?е се услед тих губитака погоршати здравствена, образовна и матери?ална деприваци?а у тим државама. ?ош и пре кризе изазване ковидом-19 очекивало се да ?е важни?и покретачи раста изгубити замах, а штета ко?у ?е нанела пандеми?а на?вероватни?е ?е само по?ачати та? тренд.
Према про?екци?ама, привредни раст ?е у 2021. у економи?ама са нижим дохотком бити на?слаби?и у послед?их 20 година, ако се изузме 2020, што делом одржава веома спор темпо вакцинаци?е. У 2021. се у економи?ама са нижим дохотком предви?а раст од 2,9%, пре него што убрза на 4,7% у 2022. Ниво производ?е у ово? групи зема?а ?е у 2022. према про?екци?ама бити нижи за 4,9% у односу на предви?а?а пре изби?а?а пандеми?е.
У аналитичком поглав?у извешта?а испиту?у се могу?ности за поспешива?е привредног опоравка у економи?ама у наста?а?у и зем?ама у разво?у кроз снижава?е трошкова трговине, попут оних ко?е наме?у сложене логистичке и граничне процедуре, како би се олакшала трговинска размена. Упркос тренду сма?е?а у протеклих 15 година, трошкови трговине и да?е су виши скоро за половину у овим зем?ама него у разви?еним економи?ама, великим делом и због ве?е цене превоза и логистике. Знача?не уштеде у новцу могле би се остварити реализаци?ом напора усмерених на по?едностав?е?е трговинских процеса и царинских захтева, побо?ша?е саобра?а?не инфраструктуре и ефикасности управе, подстица?а шире размене информаци?а и ?ача?а конкуренци?е у дома?о? логистици, малопрода?и и велепрода?и.
?Везе ко?е се оствару?у кроз трговину и глобалне ланце вредности показале су се као преко потребан мотор економског напретка за зем?е у разво?у и довеле до сма?е?а сиромаштва за велики бро? ?уди. Ме?утим, ако се у обзир узму посто?е?а крета?а, у току наредне децени?е очеку?е се успорава?е раста глобалне трговине,“ рекао ?е потпредседник Групе Светска банка задужен за правичан раст и финанси?ске институци?е Индермит Гил. ?Како се економи?е у разво?у буду опорав?але од пандеми?е ковида-19, сма?е?е трошкова трговине може створити подстица?но окруже?е за ?ихово поновно ук?учива?е у глобалне ланце снабдева?а и ново покрета?е раста трговине,“ додао ?е Гил.
У другом делу извешта?а представ?ена ?е анализа раста инфлаци?е на глобалном нивоу ко?и прати економски опоравак. Када се упореди са послед?их пет забележених глобалних рецеси?а, она из 2020. године довела ?е до на?ма?ег сма?е?а стопе инфлаци?е, а затим и ?еног на?бржег пове?а?а. Иако ?е у целом свету инфлаци?а вероватно наставити да расте и током остатка године, очеку?е се да ?е стопе инфлаци?е остати унутар ци?аних распона у ве?ини зема?а ко?е воде политику ци?а?а инфлаци?е. У економи?ама у наста?а?у и зем?ама у разво?у у ко?има инфлаци?а буде прекорачила ову границу одговор монетарне политике можда не?е бити нужан, под условом да ?е реч о привремено? по?ави и да инфлациона очекива?а остану стабилна.
?Виша глобална инфлаци?а може у наредних неколико месеци зем?ама у разво?у да закомплику?е избор ?авних политика, пошто се неке од тих зема?а осла?а?у и да?е на експанзивне мере подршке да би обезбедиле тра?ни опоравак,“ рекао ?е директор Групе за прогнозе Светске банке А?хан Косе. ?Уколико се не обрати паж?а на ризике ко?е доносе рекордно високи нивои дуга, ове економи?е ?е остати осет?иве на шокове финанси?ских тржишта ако повере?е инвеститора опадне услед инфлаторних притисака у разви?еним економи?ама," упозорио ?е Косе.
Расту?е цене хране и убрза?е агрегатне инфлаци?е могу да по?ача?у изазове у погледу несигурности снабдева?а храном у зем?ама нижег дохотка. Креатори политика у тим државама требало би да спрече да расту?е стопе инфлаци?е дестабилизу?у инфлациона очекива?а и одупру се искуше?у да уведу субвенци?е или контролу цена, што би могло да доведе до притиска на раст цена хране на глобалном нивоу. Од таквих мера би корисни?е биле политике усмерене на пове?а?е обима програма соци?алне заштите и унапре?е?е логистике и ?ача?е климатске отпорности дома?их извора хране.
можете преузети извешта? ?Глобалне економске прогнозе“.
Регионални изгледи:
Источна Ази?а и Пацифик: Предви?а се убрза?е раста у овом региону за 7,7% у 2021. и 5,3% у 2022. Више информаци?а може се на?и у сажетку за ова? регион.
Европа и Централна Ази?а: Према про?екци?ама, привреда овог региона оствари?е раст од 3,9% ове и 3,9% наредне године. Више информаци?а може се на?и у сажетку за ова? регион.
Латинска Америка и Кариби: Очеку?е се раст регионалне економске активности по стопи од 5,2% у 2021. и 2,9% у 2022. години. Више информаци?а може се на?и у сажетку за ова? регион.
Блиски исток и Северна Африка: Економска активност на Блиском Истоку и у Северно? Африци би према про?екци?ама требало да оствари раст од 2,4% ове и 3,5% иду?е године. Више информаци?а може се на?и у сажетку за ова? регион.
?ужна Ази?а: Предви?а се експанзи?а економске активности у овом региону од 6,8% у 2021. и 6,8% у 2022. години. Више информаци?а може се на?и у сажетку за ова? регион.
Подсахарска Африка: Економска активност у овом региону требало би да порасте за 2,8% у 2021. и 3,3% у 2022. Више информаци?а може се на?и у сажетку за ова? регион.
Одговор Групе Светске банке на ковид-19
Од почетка пандеми?е ковида-19, Група Светске банке определила ?е преко 125 мили?арди долара за борбу против здравствених, економских и соци?алних ефеката ове болести, што представ?а на?бржи и на?обимни?и одговор на неку кризу у ?ено? истори?и. Овим средствима се за преко 100 зема?а пружа помо? у ?ача?у спремности на пандеми?е, заштити сиромашних гра?ана и радних места и покрета?е климатски прихват?ивог опоравка. Банка тако?е обезбе?у?е 12 мили?арди долара за помо? државама са ниским и сред?им нивоом дохотка да набаве и дистрибуира?у вакцине, тестове и лекове против ковида-19.
