ВАШИНГТОН, 24. ?ун 2025. — Градови широм Европе и Централне Ази?е (ЕЦА) послед?их децени?а дожив?ава?у нагли и стални пораст температура, што ?е, према проценама, утростручити десетине хи?ада смртних случа?ева ко?и су ве? сада повезани са вру?ином и сма?ити годиш?и БДП за проце?ених 2,5 одсто до 2050. године, према данас об?ав?еном новом извешта?у Светске банке и Глобалног фонда за ублажава?е и опоравак од последица елементарних непогода.
Извешта?, Неприкладни за живот: Како градови у Европи и Централно? Ази?и могу да преживе и напреду?у у топли?о? буду?ности, наводи да би се бро? врелих дана у ве?им градовима региона, где живи преко 70% ?уди, могао више него утростручити до 2050. године, а многи градови ?е се вероватно суочити са више од 40 – 70 додатних врелих дана годиш?е, посебно у ?ужно? Европи и Турско?.
Према извешта?у, густа град?а, ограничена вегетаци?а и површине ко?е задржава?у топлоту доприносе ефекту урбаног топлотног острва ко?и чини градове посебно осет?ивим на негативне утица?е пораста температура. Екстремни топлотни дога?а?и доводе до тога да хи?аде ?уди тражи хитну медицинску помо?, преоптере?у?у?и болнице и погоршава?у хроничне болести, посебно код стари?их особа и ?уди ко?и живе у за?едницама са ниским приходима.
Екстремне температуре изазива?у кратке спо?еве и троше транспортне системе, оптере?у?у електроенергетске мреже, интензивира?у суше, пове?ава?у ризик од шумских пожара и погоршава?у квалитет ваздуха, дода?е се у извешта?у. Тако?е, успорава?у раднике, скра?у?у радно време и сма?у?у производ?у, посебно у секторима на отвореном попут гра?евинарства, транспорта и туризма. Штавише, велики део инфраструктуре и стамбеног фонда у региону, посебно у Централно? Ази?и и деловима Источне Европе, изгра?ен ?е средином 20. века и потребно га ?е обновити.
?Како температуре настав?а?у да расту, а топлотни таласи поста?у све чеш?и, градови широм региона поста?у све неприкладни?и за живот, посебно за стари?е особе, децу и становништво са ниским приходима,“ каже Самех Вахба, регионални директор Светске банке за Европу и Централну Ази?у. ?Али, градови тако?е држе реше?е у сво?им рукама, попут улага?а у сад?у дрве?а за ве?у покривеност крош?ама и преуре?е?а школа, болница и стамбеног фонда за пасивно хла?е?е.“
Извешта? тако?е указу?е на друге кораке ко?е градови могу да предузму сада како би ума?или негативне утица?е пораста температуре, као што су разво? система раног упозорава?а и брзе службе ?авног здравства, центри за хла?е?е тамо где ?е то на?потребни?е, кориш?е?е матери?ала отпорних на топлоту и ук?учива?е временских екстрема у планира?е инфраструктуре.
У извешта?у се дода?е да успех зависи од локалне акци?е у оквиру ширег, добро координисаног система.
?Градови и градоначелници преузима?у воде?у улогу у про?ектова?у, финансира?у и спрово?е?у мера отпорности на топлоту, али су им потребне ?асне надлежности, одрживо финансира?е и снажна координаци?а са националним властима да би успели,“ рекла ?е Мега Муким, виши економиста у сектору урбанизма у Светско? банци. “Ако делу?емо сада, то може помо?и у спасава?у живота и ?ача?у просперитета у градовима Европе и Централне Ази?е у децени?ама ко?е долазе.“
