БЕЧ, 17. ?ул 2024. – Шест економи?а Западног Балкана треба за?едно да уложе на?ма?е 37 мили?арди долара током наредне децени?е како би адекватно заштитиле гра?ане и имовину од све ве?их штетних утица?а климатских промена, зак?учак ?е регионалног Извешта?а о климатским променама и разво?у (CCDR) Светске банке ко?и ?е об?ав?ен данас.
Спрово?е?е адекватних мера у ци?у одговора на климатске промене могло би донети огромну корист Западном Балкану, региону ко?и чине Албани?а, Босна и Херцеговина, Косово, Северна Македони?а, Срби?а и Црна Гора. Ова улага?а помогла би да се избегну губици ?удских живота, имовине и продуктивности, али и да се подстакне привредни раст.
Изостанак акци?е ни?е опци?а за регион, пошто ?е ве? под снажним утица?ем климатских промена. Примера ради, током протекле децени?е поплаве су непосредно погодиле два милиона ?уди, а ?ихови ефекти ?е се додатно погоршавати са по?авом све екстремни?их падавина. Све ве?у прет?у представ?а?у и шумски пожари, ко?их ?е 2021. забележено преко 1.500, што одговара пове?а?у од 21% током протекле децени?е. Суше негативно утичу на по?опривредну производ?у, а топлотни таласи доприносе зага?е?у ваздуха и тако изазива?у хи?аде превремених смрти годиш?е на Западном Балкану.
?Климатске промене ?асна су прет?а за економски разво? Западног Балкана“, рекла ?е Шао?инг ?у, директорка за Западни Балкан у Светско? банци. ?Трошкови инвестира?а у прилаго?ава?е су знача?ни. Ме?утим, добра вест ?е да су користи од тих улага?а ?ош ве?е. Ако се припремимо за климатске ризике, можемо спасити животе, сачувати локалне за?еднице и подста?и привредни раст“, додала ?е она.
Према проценама Светске банке, улага?а у прилаго?ава?е на климатске промене доносе знача?не приносе, и то нарочито у економи?ама нижег и сред?ег нивоа дохотка, где се за сваки уложени долар оствари корист у вредности од око четири долара.
Поред тога, зем?е Западног Балкана треба да сма?е сво?е емиси?е гасова са ефектом стаклене баште да би остале конкурентне, унапредиле енергетску сигурност и привукле страна улага?а. Па ипак, постиза?е климатске неутралности до 2050, у складу са ци?евима Европске уни?е, захтевало би додатна улага?а од 32 мили?арде долара.
Емиси?е гасова са ефектом стаклене баште могу?е ?е свести на нулу на нивоу читаве привреде до 2050. ако би постро?е?а на соларну енерги?у, енерги?у ветра и хидроенерги?у могла да произведу више од 95 одсто укупне енерги?е, што би представ?ало знача?но пове?а?е у односу на садаш?и проценат од ?едне тре?ине укупне енерги?е произведене из ових извора.
Поред тога, неопходна ?е и декарбонизаци?а сектора гра?евинских их об?еката кроз улага?а у енергетску ефикасност. Нада?е, и сектор саобра?а?а мора доживети далекосежну трансформаци?у кроз сма?е?е траж?е за возилима, усва?а?е одрживи?их видова превоза и прелазак на електрична возила.
У извешта?у се наглашава да знача?ан део потребних средстава може до?и из приватног сектора. Ме?утим, да би биле у ста?у да мобилишу приватна улага?а, зем?е Западног Балкана мора?у да обезбеде стабилно регулаторно окруже?е и атрактивна финанси?ска тржишта како би подстакле компани?е да искористе прилике ко?е пружа ова транзици?а.
?Прилаго?ава?е на климатске промене од к?учне ?е важности да би зем?е Западног Балкана могле у што ве?о? мери да искористе сво? потенци?ал и подстакну снажан, одржив разво?“, рекао ?е Никола Марки?е, регионални мена?ер Ме?ународне финанси?ске корпораци?е (IFC) за Западни Балкан. ?За то ?е од пресудног знача?а бити учеш?е приватног сектора. У овом извешта?у приказана ?е ?асна и правовремена пута?а за остваре?е нултог нивоа емиси?а уз истовремено стара?е о заштити локалних за?едница и остваре?у економских користи од ове зелене транзици?е“, по?аснио ?е Марки?е.
У извешта?у CCDR за Западни Балкан представ?ено ?е неколико препоручених ?авних политика ко?е ?е омогу?ити овом региону да до 2050 оствари климатску неутралност. Те препоруке су поде?ене на три категори?е ?авних политика:
- Хоризонталне: успешно прилаго?ава?е на климатске промене и ублажава?е ?ихових ефеката захтева повезива?е институци?а у ци?у спрово?е?а активности у овим областима. Примера ради, нужно ?е основати посебне државне органе или комиси?е усредсре?ене на климатске промене, а националне обавезе у погледу климатских промена требало би да представ?а?у основу за решава?е свих климатских пита?а.
- Прекограничне: сарад?а изме?у зема?а к?учна ?е знача?а за откла?а?е климатских ризика ко?и надилазе географске границе. ?ача?е регионалних институци?а неопходно ?е да би се омогу?ила координаци?е на по?има као што су системи за рано упозорава?е, за?едничко управ?а?е ресурсима и хармонизаци?а енергетских система.
- Ци?ане: одговор на конкретне потребе осет?ивих за?едница нужно ?е за делотворну примену реше?а и спрово?е?е ?авних политика. Ме?у ци?аним политикама су реформе образова?а и обуке како би се унапредили мобилност радне снаге и активности на усва?а?у климатски паметних пракси.
Група Светске банке помаже државама да ограниче емиси?е гасова са ефектом стаклене баште и изграде отпорност на екстремне временске прилике. Група ?е себи поставила амбициозан ци? да до 2025. определи 45% свог финансира?а за климатске активности, при чему ?е средства бити равномерно расподе?ена на ублажава?е последица климатских промена и прилаго?ава?е на ?их. Током фискалне 2023. и 2024, Група Светске банке обезбедила ?е скоро 1,2 мили?арде долара за финансира?е климатских активности на Западном Балкану.
Извешта?и о климатским променама и разво?у
Извешта?и о климатским променама и разво?у Светске банке представ?а?у нови основни ди?агностички алат ко?и об?еди?у?е пита?а климатских промена и разво?а. Они помажу државама да као приоритете поставе на?делотворни?е активности ко?има се могу сма?ити емиси?е гасова са ефектом стаклене баште и унапредити прилаго?ава?е на климатске промене, али истовремено и остварити шири разво?ни ци?еви. За израду тих извешта?а, познатих и по скра?еници CCDR, користе се подаци и налази ригорозних истражива?а и у ?има се утвр?у?у на?ефикасни?и начини за сма?е?е емиси?а гасова са ефектом стаклене баште и осет?ивости на климатске промене, ук?учу?у?и и трошкове и изазове, али и предности и прилике ко?е климатске активности доноси. У извешта?има се предлажу конкретне, приоритетне активности ко?има се пружа подршка одрживо? транзици?и ка нискоуг?енично? економи?и. Као ?авни документи, извешта?и CCRD за ци? има?у да информишу државне органе, гра?ане, приватни сектор и разво?не партнере и омогу?е свим актерима да се ук?уче у решава?е разво?них и климатских пита?а. Извешта?и CCDR ?е се користити за припрему других основних ди?агностичких студи?а, активности у по?единачним зем?ама и операци?а Групе Светске банке, а служи?е и као подршка привлаче?у средстава и директног финансира?а за спрово?е?е климатских активности са знача?ним утица?ем.
Контакти:
У Бечу: Филип Кохан (Filip Kochan), fkochan@worldbank.org
Београд: Гордана Филипови?, gfilipovic@worldbankgroup.org
Приштина: ?ундрим А?иу (Lundrim Aliu), laliu1@worldbank.org
Скоп?е: Анита Божиновска, abozinovska@worldbank.org
Сара?ево: ?асмина Ха?и?, jhadzic@worldbank.org
Тирана: Ана ?окута? (Ana Gjokutaj), agjokutaj@worldbank.org
